Krenula je put Meksika, ka domu drevnih civilizacija Maja i Azteka. Ima li u životu slučajnosti ? Možda i ne. Ona je Maja i krenula je u civilizaciju Maja. A Maje su vjerovale da se sve vraća, da se sve ponavlja. Krenula je sa zapada Evrope koracima drevnih do piramide Sunca, tamo gdje su Azteci piramide projektovali prema kretanju zvijezda i mjeseca prateći vrijeme. Da, tamo je krenula naša Maja vođena stvaralačkom energijom i vedrim duhom željnim da spozna ono drugačije. Krenula je i ostala dugo.
Meksiko je i najveći proizvođač tekile, a jedna prava meksička tekila obradovala bi svakog našeg čovjeka na tom putu istraživanja tako da vjerujemo da je Maji ovo putovanje bilo veoma izazovno. Još ako znamo da je Meksiko i jedan od najvećih proizvođača kafe, onda nas ne čudi zašto bi neko uz pravu tekilu i onaj posebni miris prave kafe ostao u Meksiku.
Ipak naša Maja Simišić nije toliko razmišljala o kafi i tekli, nju su zanimala bjuti pravila po kojima neko bira najljepšu ženu i nameće pravila koja bi žena trebala da ispoštuje da bude najljepša na svijetu. Prastara potreba žene: Ogledalce, ogledalce. Ko je naljepši na svijetu ?
E Maja je krenula je iz Holandije, iz Amsterdama da istraži Miss Universe prestižni međunarodni izbor za ljepotu a mi vjerujemo da joj je istraživanje bilo lakše uz tekilu. Ipak, moramo napomenuti da je Maja istražujući svoje korijene u Bosni i Hercegovini i ukazujući na klasne probleme i pitajući se može li Bosna da bude opet seksi kao nekad napravila je izložbu Make Bosnia Sexy Again kojom je oslobodila svoje strahove ukorijenjene stavovima o životu žene na našem prostoru. Borila se sa onim što je ženi na našem prosotu nametnuto od malena i qovom izložbom oslobodila se svojih trauma. Njena postavka Make Bosnia Sexy Again u Galeriji Vagon bila je predstavljena publici tokom avgusta i septembra 2023. godine.
Istražujući po gradovima BiH Maja je svoje istraživanje nazvala Mis Dijaspore, a ljudi s kojima je tada na svojim putovanjima pričala zaista su povjerovali da postoji izbor za Mis Dijaspore. Onda je Maja shvatila da ona mora da napravi taj izbor ljepote. E da bi shvatila kako funkcioniše taj izbor krenula je pravo u zemlju koja je u istoriji takmičenja Miss Universe imala veliki uticaj i nekoliko puta su njihove predstavnice osvajale ovu titulu. Meksiko je zemlja sa jakom tradicijom u Miss Universe takmičenju, a meksička publika je veoma strastvena u podršci svojim takmičarkama.
U Meksiko Sitiju provlea je dvije sedmice prateći takmičenje, a onda je svoje putovanje nastavila u Verakruz, Ohaku i Ćijapas. Jednostavno rečeno obišla je Meksiko uzduž I poprijeko. Ovo putovanje navelo ju je da se zadrži na meksičkim farmama istražujući život, ljude i pronalazeći inspiraciju za svoje stvaranje. To je život Maje Simišić u kojem istinski uživa.
Razgovarajući s Majom o Meksiku, njihovom životu i umjetničkoj sceni ona nam je kazala da je bivstvovanje u Meksiku neuporedivo sa Evropom. U nastavku teksta otkrivamo i zašto.
MEKSIKO
Govoreći o razlikama Maja se rvo osvrnul na odnos muškaraca prema ženama.
-Jedna velika razlika koju sam primetila između Meksika i Evrope je kako se muškarci odnose prema ženama. U Meksiku su muškarci pravi džentlmeni. Otvaraju vrata kola, vrata u prodavnici, dosta su obzirniji prema ženama generalno nego u Evropi. Oni se džentlmenski ponašaju svakodnevno, ne samo kada izlaze sa nekom djevojkom ili ženom na dejt ili kafu. Jednostavno u Meksiku ima mnogo fino vaspitanih muškaraca. Takođe, ako im se dopadaš neće da se srame nego su direktni. Odmah te pitaju imaš li dečka i priznaju ti da im se sviđaš. To je za mene bilo nešto sasvim novo, pogotovo nakon toliko godina života u Holandiji gde su svi dosta hladniji u emotivnom smislu-ispričala nam je Maja.
U Meksiku je sasvim normalno da nedjeljom ljudi ponesu zvučnik i da na ulicama plešu i pevaju.
-Ples im je veoma bitna stvar u životu, naročito salsa ali i ostali latino-američki plesovi. Meni je to bilo sve novo, bila sam iznenađena kad sam došla i videla mnogo ljudi kako plešu. Pitala sam ih da li je ovo neka svadba, ali odgovor je bio NE. Ljudi se jednostavno sastanu na ulici i plešu. To je zaista prelepo-objasnila je Maja.
Međutim, kao i svaka druga zemlja na svijetu i Meksiko ima dosta problema i što bi se reklo drugu stranu medalje. Na toj drugoj strani je velika klasna razlika među ljudima. Kako nam je Maja ispričala u Meksiku ima mnogo bogatih ljudi koji svoju djecu šalju u Ameriku na studije i jednostavno imaju mnogo novca.
-S druge strane ima dosta siromašnih ljudi koje sam videla na svom putovanju što nije toliko vidljivo u Meksiko Sitiju nego u ruralnim zonama. U tim ruralnim zonama imate porodice koje imaju mnogo dece, ali nemaju novca da ih pošalju u školu ili im nije u kulturi da ih pošalju u školu. I onda ta deca ne nauče da čitaju i pišu, jer na selu to smatraju nepotrebnim. Jer, ako ćeš da radiš na selu tebi to ne treba. Tu ti treba više da se ne plaši životinja i da prihvatiš stil preživljavanja. U to sam se uvjerila na farmama na kojima sam volontirala-rekla nam je ona.
Pričajući dalje o svom iskustvu na farmama i meksičkim selima Maja je rekla da joj je na selu bilo dosta opuštajuće.
-Farme sam odabrala zato što je to jedan način putovanja koji je autentičan za razliku od putovanja koja turistička i koja podrazumijevaju da ideš od grada do grada i gdje ne upoznaš ljude koji tu žive ni kulturu grada nego samo druge turiste. To je meni grozno. Volim da budem duže vremena na jednom mestu i da upoznam ljude koji tu žive i da pričam s tim ljudima- objasnila je Maja.
Sve što ona radi u svom privatnom životu budi joj inspiraciju za nova djela i htjela ona to ili ne, ta inspiracija se jednostavno dešava. Maja se trenutno priprema za rezidenciju na Islandu koju će raditi u septembru i gdje će istraživati- Rad sa dugačkim noktima.
– Na jednoj farmi u Meksiku sam naučila da muzem kozu što bih volela da nastavim da radim na Islandu kao deo tog umetničkog projekta. Generalno interakcije s ljudima koji žive na farmamam su prijatne. Nauči se puno stvari kao što je muženje krava i koza, ali i mngo toga o biljkama. Njihova svakodnevica je većinom jako naporna. Bude se u pola šest ujutru, jer u 12 je već sunce i ne može da se radi. Onda se pravi pauza i nastavlja se predveče, tako da te radne navike su nešto što bih želela da nastavim-dodala je ona.
Govoreći o temama koje će sa meksičkih farmi da prenese na svoje radove biće uspostavljanje paralele između života na selu i života u gradu, a posebno će se odnositi na projektar- Rad sa noktima.
-To je velika inspiracija za mene, jer se projekat bavi praktičnošću bjuti standarda. Pitanje je zapravo: Koliko su veštački nokti praktični u svakodnevnom životu? Do sad sam radila koliko su ti nokti praktični u svakodnevnom radu u gradu, a sad želim da se bavim pitanjem: Kako bi taj veliki standard lepote kao što su veštački nokti funkcionisao na selu? Da li je praktično u radu na selu, da li je to uopšte moguće? To je konkretna tema vezano za farme koja me jako inspirisala-ispričala nam je Maja.
UMJETNIČKA SCENA MEKSIKA
Prema riječima naše konceptualne umjetnice umjetnička scena u Meksiku je skroz luda i raznolika. Čak je umjetničku scenu Miksiko Sitija uporedila sa srpskom secom u Beogradu jer je pronašla dosta sličnosti.
– Dosta me njihova scena podsetila na Meni je dosta podsetila na srpsku. Velika razlika Meksika i Srbije u odnosu na Holandiju je da u Holandiji postoje i privatni i državni grantovi za koje jedan umetnik može da se prijavi. Od tih grantova umetnik u Holandiji može da živi. Holandija takođe, daje i grantove koji se odnose na projekte koje treba da uradiš da bi dobio novac. U Meksiku to ne postoji kao što ne postoji ni u Srbiji, ali to idalje ne sputava umetnike da stvaraju. To je teži način bivstvovanja, ali je jako zanimljivo da ljudi uvek mroaju da stvaraju sa novcem ili bez njega oni stvaraju. Sasvim drugačija priča je u Holandiji. Tamo umetnici čekaju da dobiju pare da bi nešto stvorili i često neće da rade ako nemaju nikakav iznos novca za to. U jednu ruku to je fer s te biznis strane, ali s druge strane tu je dosta umetničke slobode sputavano, jer konstantno čekaš novac i te prijave za grantove. Ti onda to pišeš tako da bi se to svidelo tim ljudima koji će ti dati novac umesto da budeš iskren. To je velika razlika-objasnila je Maja.
Govoreći o umjetnosti u Meksiku ispričala nam je da su najzanimljivije teme i stilovi modernih umjetnika koji se bave kolonijalnim temama. To je veoma zanimljivo, jer Meksiko ima umjetnosti prije dolaska Španaca na njihovu teritoriju i umjetnost poslije dolaska Španaca.
-Ta pre su majanske kulture, azketske kulture koje su ludilo mozga u pozitinom smislu. Ima ta umetnost posle dolasaka Španaca koji su kolonizovali Meksiko i doneli svoj stil i na najgori način pokušali da ubiju njihovu kulturu, ljude i jezik kojim su govorili. To je jako zanimljivo i tužno. Mnogo umetnika se bavi tim stilovima i estetikom koja se dešavala pre kolonizacije-rekla je Maja.
Od Maje smo saznali da u Meksiko Sitiju postojji baš mnogo umjetničkih muzeja koji su privatni i koji se koriste za pranje novca. Prema njenim riječima oni su prelijepi i imaju jako kvalitetne radove i niko nikad ne bi pomislio da je riječ o privatnom muzeju.
-Međutim, ispostavilo se da je u Latniskoj Americi normalizovano da bogataš napravi muzej i da kroz umetnost pere pare. To mi je jako zanimljivo-rekla je ona.
Meksiko je poznat po uličnoj umjetnosti, muralima koji su bili popularni i u doba Fride Kalo i njenog Diega.
– Murali su već tad bili popularni, a i danas tih umentika ima dosta u Meksiko Sitiju. Oni koriste prostore za ispoljavanje svoje kreativnosti što je prelepo. Mislim da ljudi gledaju na umetnost slično kao u Srbiji i Bosni gde jednostavno ima mnogo ljudi koji su u toj industriji i koji će ići na otvaranja. Ali to je krug istih ljudi i na otvaranjima izložbi nema mnogo ljudi koji možda rade u nekim drugim sferama. Mislim da je to isto kao bilo gde u svetu gde je umetnost još uvek nešto apstraktno, gde ljudi nemaju vremena za nju-zaključila je Maja.
Majino iskustvo je zaista posebno za nas svakako dragocjeno. U nastavku priče čekamo Mis Dijaspore i nastavak istraživanja Rada s noktima na Islandu.
