Nedostaje nam hrabrosti i spremnosti na novine i iznenđenja. To je prisutno kako u umetničkom stvaralaštvu i konceptu tako i kroz zastupanje i ponavljanje istih ljudi na sceni. U galerijskom poslu sve se gotovo uvek vrti oko nekolicine autora koji su priznati, a vrlo često dolazi do preuzimanja mladih talenata koje je neko već pre otkrio i prepoznao kao umetnike koji zavređuju pažnju i ulaganje.
Riječi su to Ane Kršljanin kustoskinje u beogradskoj Galeriji “Štab” koja je posvećena razvoju i promociji savremene umjetnosti. Kurirala je mnoge izložbe zanimljivih umjetnika, a o svom radu i izazovima razgovarale smo ovom prilikom.
Koliko su, prema tvom iskustvu, danas mladi umjetnici svjesni uloge i važnosti kustosa u procesu nastanka i predstavljanja njihovog rada?
Sve zavisi sa kakvim umetnikom sarađujete. Svako od nas je individua sa sopstvenim stavovima i vrednostima i to treba poštovati bez generalizacije. Međutim, neku opštu podelu svakako pravim i po meni postoje oni umetnici sa kojima je saradnja moguća, i predstavlja obostrani rast i zadovoljstvo, umetnici koji zaslužuju vase vreme i trud, poštuju vas i grade odnos za budućnost koji neizbežno doprinosi oboma u ličnim karijerama otvarajući mnoštvo novih prilika. Sa druge strane postoje i oni autori koji ne bi trebalo da budu uzeti ni u razmatranje, bez obzira kakvu umetnost stvaraju. Sada već mogu da kažem da imam četvorogodišnje iskustvo i približno sto izložbi iza sebe. To je veliki broj umetnika koje sam upoznala, jako mnogo viđenih radova, susreta i razgovora. Umetnici često ne shvataju da ih ne predstavlja samo njihovo delo, iako je ono ono što prvo vidimo. Mnogo je više faktora koji odlučuju da li ćemo i na koji način sarađivati, počevši od toga da li poštuju vas i vaše vreme, kako prihvataju vaše mišljenje, savete, način na koji razgovaraju sa vama, kako se odnose prema svom, a kako prema vašem radu, kako rešavaju potencijalne probleme i kako se odnose prema neplanranim situacijama koje se mogu desiti u toku produkcije izložbe, kao i brojnim drugim faktorima koji definišu čitav odnos i relaciju umetnik – kustos.
Da li postoji nerazumijevanje te relacije, ili osjećate da se mijenja način na koji kustoski rad umjetnici percipiraju?
Nerazumevanje je prisutno, ali mi nismo tu da nekome objašnjavamo našu ulogu. Smatram da niko ne treba da se pravda i objašnjava šta radi i koja je njegova važnost u kreiranju novog umetničkog sadržaja i produkciji ili predstavljanju rada odabranog autora. Mi smo tu da selektujemo i pronalazimo nove autore i vraćamo se onima kojima je naša uloga savršeno jasna. Pod tim podrazumevam autore koji su kolegijalni, otvoreni za saradnju i savet, one koji poštuju vas, vaše vreme, iskustvo i reč. Uspešna saradnja umnogome ne zavisi samo od kvaliteta dela, ona zavisi upravo od razumevanja i međusobnog poverenja kao i daljeg umrežavanja koje postaje temelj za sve nove projekte.
Da li država shvata važnost kustosa u umjetnosti, kakav je stav sa te strane institucija?
Da bi se do toga došlo, potrebno je pokrenuti mnoge procese u sistemima u kojima živimo. Mi nažalost nismo ni na početku. Moja je želja da na tome radimo zajedno i da na kraju dođemo do kolektivnog razumevanja važnosti i moći kulture i umetnosti za jedno društvo i jednu naciju. Kada do toga dođe, biće savršeno jasna uloga kustosa kao jednog od glavnih “šrafova” u definiciji pravaca i planiranju razvoja kako lokalne scene, tako i čitave državne strategije.
Možeš li nam približiti posao kustosa, opisati svoj radni dan ?
Kustoski posao je jedan širok spektar često nevidljivih aktivnosti koje obuhvataju kako logističke i tehničke poslove tako i pisanje stručnih tekstova. Tu je i rad na terenu – obilasci ateljea, drugih galerija i muzeja, zatim organizovanje sastanaka sa umetnicima, organizovanje transporta radova, pakovanje, pravljenje prezentacja sa delima koje galerija poseduje, rad na postavci izložbe, prelamanje kataloga i dizajn pratećih vizuala za mreže, komunikacija sa publikom prilikom vođenja kroz izložbu, držanje govora prilikom otvaranja izložbe, savetovanje klijenata koje umetničko delo je najbolji izbor za njihov prostor, izradu dokumentacije prilikom stranih gostovanja ili sajmova, a verovatno da sam nešto zaboravila. Moj radni dan shodno svemu navedenom varira u količini obaveza i odgovornsti koje zavise od onoga na čemu trenutno radimo. Nema konstante kao u drugim poslovima ali dinamika je reč koja najbolje opisuje rad kustosa u galeriji savremene umetnosti.
Radiš u galeriji Štab već dugo godina, šta je za tebe do sada bilo najizazovnije u tvom poslu?
Komunikacija na različitim nivoima. Tu podrazumevam autore, druge umetnike, publiku i medije. Prilagođavanje iste priče različitim nivoima interesovanja. Takođe, komunikacija sa novim prostorom u kojem predstavljam ideju, a koji nije matična galerija. Komponovanje i stvaranje novih značenja sa delima koja imaju značenja koje su autori već učitali i definisali. Stvaranje jedinstvenog mentalnog i vizuelnog kolaža koji nudi beskrajne mogućnosti ali i selektovanje poruke i onoga što želim da bude učitano.
Koje je posljednje umjetničko djelo – bilo da se radi o izložbi, filmu, knjizi ili performansu – ostavilo snažan utisak na tebe, što te je natjeralo da se preispitaš na profesionalnom ili ličnom nivou?
Verovatno izložba Marka Rotka u fondaciji Luj Viton. Sećam se da sam osećala neopisiv mir i zadovoljstvo što sam tu i što jasno osećam auru koju te slike nose. Ne znam koliko sam se preispitivala i razmišljala ali sam ta dela zaista osetila možda kao ništa do tada i da je bilo iskustvo koje ne može da se prenese putem knjiga ili dokumentarnih filmova.
U kojoj svjetskoj galeriji ili muzeju bi mogla provesti dane? Postoji li neki galerijski prostor koji smatraš posebnim ?
Nikada nisam o tome previše razmišljala. Toliko je mesta koje nisam obišla i koje tek treba videti. Pratim razne galerije i ako bih morala da izdvojim neki određeni umetnički prostor to bi bio Perrotin koji je zapravo jedna globalna umetnička galerija koju čini 12 izlagačkih prostora raspoređenih svuda po svetu. Imaju veoma zanimljiv koncept, izbor umetnika i potpuno drugačije izložbe i dela koja izlažu. Sve to mi deluje mi vrlo svestrano i sveže, a to je upravo ono što je potrebno stručnjacima i kolekcionarima i što lično smatram posebnim u današnje vreme.
Čitaš li, šta je ono čemu posebno posvećuješ pažnju kada nisi u galeriji?
Ako nisam u svojoj galeriji, onda sam na aktuelnoj izložbi, često na otvaranjima ili u ateljeima umetnika i sad već prijatelja. Iskreno, čitam mnogo manje nego pre, donekle zbog manjka koncentracije, donekle zbog želje da ne cepkam i nastavljam iznova knjigu, gubeći tako nit. Ovu aktivnost ostavljam uglavnom za odmor i one trenutke kada znam da ću knjigu sigurno završiti. Trenutno čitam svog omiljenog pisca Momu Kapora.
Foto – Kristina Simić
